Open BIM: koordinisani metod projektovanja

OPEN BIM je koordinisani metod rada projektanata na izradi projekta, a temelji se na prihvaćenim standardima i procedurama koji donosi sledeće pogodnosti:

  • Integrisani postupak rada značajno smanjuje greške u koordinaciji između arhitekata i inženjera u odnosu na uobičajenu razmenu fajlova između projektanata.
  • Saradnici na projektu imaju apsolutnu kontrolu i mogućnost slobodnog izbora odgovarajućeg softvera za svoj inženjerski rad (npr. usaglašenost sa specifičnim lokalnim standardima a ne samo jezički lokalizovan). Nema rizika nekompatibilnosti, uz jedini uslov da su BIM kompatibilni.
  • Saradnici na projektu imaju punu kontrolu nad verzijama softvera koji koriste i njegovim unapređenjima (upgrade).
  • Izbegavanje višestrukog unosa istih podataka i posledične greške.

Termin BIM (Building Information Modeling) je i kod nas poznat. Jedna od definicija je obostrana komunikacija između više projektantskih alata na raznim nivoima: 3D model, konstrukcioni model, objekti, elementi predmera, itd. Ta komunikacija se realizuje preko IFC fajl formata koji omogućuje punu 3D definiciju objekata modela. Ako posedujete IFC fajl, model možete pregledati sa besplatnim pregledačem (Viewer, preuzeti sa: www.DDS-CAD.net, ili www.axisvm.eu, ili www.solibri.com). BIM nema potrebe da određuje kakva je ta komunikacija, odnosno da li svi softverski paketi pripadaju istoj verziji (npr. 2012) i da li su proizvođači softvera različite firme, jer je dovoljno da podržavaju IFC standard.

OPEN BIM su zajedno pokrenuli GRAPHISOFT, Tekla i drugi vodeći proizvođači softvera, članovi buildingSMART (www.buildingsmart.com) asocijacije, u cilju olakšavanja koordinacije u AEC industriji na globalnom nivou. OPEN BIM koristi otvoren buildingSMART model podataka i podržava transparentan, otvoren postupak rada, čime je osigurano da učesnici na razradi projekta budu direktno uključeni, bez obzira na vrstu softverskih alata koje koriste.

Igor Conić

Osnivač, glavni i odgovorni urednik portala Gradnja.rs – diplomirani građevinski inženjer
Preuzeto sa: Gradnja.rs

Grad koji je pre 25 godina bankrotirao, danas je jedan od najboljih mesta za život

Da bi se smanjila cena nekretnina, u danskoj prestonici prave se nova ostrva nasipanjem zemljišta koje je iskopano gradnjom novih linija metroa.

U Srbiji postoji uvreženo mišljenje da je sistem nefunkcionalan, da je gotovo nemoguće bilo kakav projekat sprovesti po planu i sa uspešnim ishodom, međutim priča o Kopenhagenu može da vrati nadu. Naime, ovaj grad je bankrotirao 1994. godine pa je od oronulog, industrijskog centra, postao je jedan od najboljih svetskih gradova za život.

Danski urbanista Jakob Matzen, koji je nedavno gostovao u Muzeju šabačkih Jevreja u Šapcu, otpočeo je svoje predavanje fotografijom luke u kojoj građani opušteno plivaju. To je pre 40 godina bilo nezamislivo jer je voda bila toliko zagađena da je kupanje bilo, blago rečeno, nebezbedno. U to nas je uverio i ambasador Danske Anders Christian Hougard, koji je takođe prisustvao skupu kao i otvaranju izložbe „Savremena danska arhitektura“ na nedavno rekonstruisanom gradskom trgu, a koji je u tom periodu živeo u ovom gradu. Kopenhagen danas ima očišćenu i uređenu luku u kojoj stanovnici uživaju, kao i odličnu infrastrukturu i urbanističku politiku koja akcenat stavlja na bicikliste i pešake.

Pre 40 godina bilo je nezamislivo videti kupače u gradskoj luci, koja je bila veoma zagađena, a danas je to normalna slika.

Jakob Matzen objašnjava kako je nakon bankrota grada pre 25 godina, zemljište Kopenhagena prebačeno u vlasništvu organizacije By & Havn ali da grad ipak poseduje 95% njenih deonica. Nakon uspostavljanja ovakve organizacije, počinje preporod grada. Kopenhagen se trenutno nalazi pod upravom glavnog gradonačelnika i šest dodatnih gradonačelnika iz različitih oblasti.

Planiranje u Danskoj je sada jasno definisano kroz tri nivoa, odnosno nacionalni program planiranja, zatim gradski i naravno lokalni, koji nije od ništa manjeg značaja. U sam proces planiranja uključeni su investitori, administracija, političari, kao i građani i svako ima jasno definisanu ulogu, te svaki lokalni plan od početka do kraja traje između 45 do 60 nedelja. Naravno, tokom svakog pojedinačnog projekta postoje pregovaranja između investitora i gradske uprave, ali se zadati okviri i pravila moraju poštovati.

Plivanje u luci nekada je bilo nezamislivo, a danas postoje uređena kupališta. Foto: PLOT = BIG + JDS

Čovek i priroda kao mera proporcije

Čovek i njegove potrebe, kao i stanje njegovog duha bili su od izuzetnog značaja za urbanističku i arhitektonsku transformaciju Kopenhagena. Panorama grada, kakva je nekada bila, nije se značajno izmenila. Novi objekti uglavnom ne prelaze četiri do pet spratova, osim novih posebno značajnih gradskih građevina, koje su nešto veće visine i gabarita.

Značajan element Kopenhagena je voda. Osim luke, koja je uređena na način da se u njoj danas može neometano kupati, postoje i mnogobrojni vodeni kanali. Naime, stanovnici Kopenhagena neretko imaju problem sa znatnim količinama padavina, tako da je posebna studija bila usmerena na stvaranje malih kanala kroz grad koji bi što efikasnije sakupljao kišnicu koja se potom vraća u sistem.

Danci su poznati po brizi za održivost, pa je tako i kroz projekat transformacije Kopenhagena utkan niz projekata iz ove oblasti, poput beskrajnih polja vetrenjača, ali zelenih krovova na restoranima koji na vrhu objekta imaju bašte gde uzgajaju biljke i povrće za svoje potrebe.

I naravno bicikl kao glavni akter čitave priče

S obzirom na činjenicu da 50 posto stanovnika Kopenhagena svakodnevno koristi bicikl kao prevozno sredstvo, od izuzetnog značaja je bilo oformiti funkcionalan sistem za bicikliste u gradu. Saobraćajnice su potpuno preuređene kako bi se stvorilo dovoljno prostora za biciklističku stazu na kojoj će se biciklisti osećati sigurno. Jakob je istakao da je osećaj sigurnosti kod biciklista i pripadanje gradu bio primarni element kojim su se vodili. Saobraćaj je tako uređena da kada padne sneg, prvo se čiste biciklističke staze, zatim trotoari pa onda tek saobraćajnice, jer stanovnici Kopenhagena koriste bicikl po svim vremenskim uslovima.

Kada padne sneg, prvo se čiste biciklističke staze, zatim trotoari pa onda tek saobraćajnice.

Tokom transformacije grada velika pažnja je bila usmerena na mobilnost u gradu, odnosno na organizovanje kretanja tako da se mogu kombinovati različiti vidovi transporta, pa se sada, na primer, može biciklom neometano ući u voz.

Jakob je tokom predavanja istakao da su stanovnici Kopenhagena u različitim životnim aspektima prepoznali benefite korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva. Vožnja biciklom je brz i efikasan vid transporta u Kopenhagenu, svakako je jeftin i pozitivno utiče na zdravlje, a tu je i ekološki faktor.

Takođe, kako bi građani imali što efikasniji sistem mobilnosti, preko gradskih kanala je izgrađen veliki broj pešačkih i biciklističkih mostova, čiji je dizajn doprineo novom karakteru grada.

Igor Marsenić (član Gradskog veća Šapca), Nebojša Zelenović (gradonačelnik Šapca), Jakob Matzen (urbanista Kopenhagena), Anders Christian Hougård (ambasador Danske)

Recept za smanjenje cene nekretnina

Pošto se Kopenhagen nalazi visoko na listi najboljih gradova za život, on je naravno i magnet za nove stanovnike. Svakog meseca u Kopenhagen se doseli novih 1.000 građana, te se planira da će do 2029. godine populacija ovog grada biti veća za 100.000 ljudi. Ovo, naravno, dovodi do povećanja cena na tržištu nekretnina, pa je sada za kvadrat na atraktivnijim lokacijama u gradu potrebno izdvojiti i 10.000 evra.

Kako bi se izborili sa vrtoglavim porastom cena nekretnina, gradske vlasti su odlučile da izgrade veštačka ostrva na kom će se graditi povoljni stanovi, kao i stanovi za studente. Oni se nadaju da će sa povećanjem broja stambenih jedinica u gradu pasti cena kvadrata. Zanimljivo je da se plan za izgradnju ostrva bazira na sakupljanju zemlje koja ostaje kao višak prilikom izgradnje novih metro trasa. Ta zemlja se skladišti na mesto koje je predviđeno za buduću lokaciju ostrva, tako da su planovi veoma ekološki i promišljeni.

Tokom razgovora sa publikom, nakon predavanja, Jakob je istakao da i u Kopenhagenu kao i u svakom drugom gadu postoji podeljeno mišljenje građana, ali da se pravila i strategije moraju poštovati kako bi se stvorio bolji grad za sve njegove stanovnike.

Ovako će kroz nekoliko godina izgledati nova ostrva u Kopenhagenu. Vizualizacija: Urban Power

Da li je ovo primenjivo i u Srbiji?

Dakle, ni u Kopenhagenu nije oduvek bilo sve u savršenom stanju, a nije danas nije sve kako bi oni želeli. Bore se sa visokim cenama nekretninaklimatskim promenama koje na njih imaju izuzetan uticaj, ali njihovi planovi su jasno definisani i ukoliko nastave putem kojim su krenuli svakako ih čeka još svetlija budućnost.

Nama ostaje da verujemo da se i u gradovima Srbiji može desiti ovakva transformacija i to sa pravom jer zašto ne bi i kod nas ova priča postala realnost kada je Kopenhagen  već prošao kroz sličan preobražaj. Naravno, činjenica je da je budžet danske prestonice približan našem državnom budžetu, ali isto tako i drugi svetski gradovi s većim budžetom nemaju napredak kakav je ostvario Kopenhagen. Dakle, sa jasno definisanom strategijom razvoja grada i pravilima igre, kao i jakom voljom i iskrenom težnjom ka višim ciljevima za dobrobit svih građana, moguć je uspešan razvoj jednog grada.

Preuzeto sa: gradnja.rs

Da li je sada pravo vreme da (konačno) pređete na BIM?

Ako ne krenete s BIM implementacijom sada, možda uskoro nećete biti dovoljno stručni da podnosite projekat za građevinsku dozvolu…

„To je sve puno virusa, a ni ti crteži nemaju dušu“ – priča jedan stariji kolega koji izvlačeći liniju rapidografom po pausu, objašnjava zašto nikada neće raditi na računaru. „CAD i to? Nije to za mene…“ – zaključuje on dok pogledom po stolu traži rotringov šablon za krugove.

Hoće li zbog loših uvrženih mišljenja i ličnog komoditeta, prelazak ove generacije građevinskih inženjera i arhitekata sa CAD-a na BIM biti jednako spor i komplikovan kao i prelazak s rapidografa i pausa na CAD?

Stara poslovica kaže da je jedna muka navići se, a dve odvići se, pa taman sada kada su se (skoro) svi navikli na CAD, trebalo bi se od njega odvići i preći na BIM. Zapravo, to odvikavanje treba da krene što pre jer je plan udruženja BIM Srbija, koje promoviše primenu i standardizaciju informacionih tehnologija i nauka u građevinarstvu, da do 2022. godine BIM bude obavezan kako bi građevinska industrija postala efikasnija.

50% projekata koji kasne, prebace incicijalno ugovorenu cenu za više od 50 posto!

Kako kaže Veljko Janjić, predsednik ovog udruženja, „građevinska industrija je toliko neefikasna da se zbog nesporazuma, ponovne izrade projekata, i slabog upravljanja informacijama, na projektima gubi oko 35 posto novčanih sredstava.“ Po stastici Evropske federacije za građevinsku industriju, 72 posto projekata prebacuje budžet, 70 posto projekata kasni, a kako kaže Žolt Ivanović, iz firme hiCAD, 50% od projekata koji kasne prebace incicijalno ugovorenu cenu za više od 50 posto!

Građevinska industrija je u poslednih 70 godina zabeležila rast produktivnosti od svega 6 posto, dok je, na primer, taj rast u mašinstvu 760 posto, a u poljoprivrednoj industriji čak 1.510 posto. Objašenje za ovu poražajuću statistiku leži u tome što je prodor digitalizacije u građevinskom sektoru praktično zanemarljiv. BIM je tu da to konačno promeni!

Nove dimenzije

Za razliku od klasičnog crtanja u dve dimenzije, u programima kao što je AutoCAD, BIM (Building Information Modeling) ne samo da uvodi treću dimenziju u projekat već uvodi i dodatne dimenzije, poput vremena (4D), troškova (5D), održivosti i potrošnje energije (6D) kao i upravljanja i održavanja objekta (7D). Na BIM danuodržanom 27. maja u Novom Sadu, u organizaciji udruženja BIM Srbija i Fakulteta tehničkih nauka, mogli smo videti napredna rešenja poput Bexel Managera koji u 3D animaciji prikazuje tok građenja objekta dok u isto vreme, za svaki karakterističan momenat u datom trenutku, prikazuje tok raspodele novca po svakoj ugrađenoj stavci ponaosob.

Softver je otišao toliko daleko da BIM može pospešiti cirkularnu ekonomiju, odnosno, ekonomiju u kojoj nema otpada. CinderCEMB – Cinderela može pomoći u tome da vaša buduća zgrada može lako da se rastavi, kao i da se pojedini elementi ponovo upotrebe na nekom drugom objektu. Ovakav princip projektovanja preporučuje, na primer, što pravilnije grede sa što manje otvora kako bi se one lakše ponovo upotrebile na nekom drugom gradilištu.

Požuri polako

Naravno, uvođenje BIM-a u posao nije tako jednostavan proces. Najveći izazovi prilikom uvođenja BIM-a u praksu jedne kompanije, pored izdvajanja finansijskih sredstava za nabavku novog softvera, jeste i prilagođavanje i učenje novom načinu rada. Kako kaže Zoran Petrović iz firme Artifex Pro, implementaciju BIM-a treba uraditi promišljeno i to tako da se prvo obuče mlađe generacije uz podršku jednog starijeg kolege – ali ne onog s rapidografima – jer su početnici spremniji da prihvate nove tehnologije i načine rada. Iako Petrović kaže da treba „požuriti polako“ sa uvođenjem BIM-a, on dodaje da taj „proces nije trka na sto metara, već maraton u zimskim uslovima.“

Proces uvođenja BIM-a nije trka na sto metara, već maraton u zimskim uslovima.

Da mlađe generacije budu pripremljene za BIM, pobrinuće se i obrazovni sektor. Kako je najavio profesor Dr Igor Peško, pomoćnik direktora Departmana za građevinarstvo i geodeziju, u sledećoj akreditaciji na tri departamana na Fakultetu tehničkih nauka biće uvedeno 6 predmeta koji će izučavati implementaciju BIM tehnologija. Jednom kada studenti uđu u praksu i BIM postane standard, oni koji ga ne budu poznavali neće imati šta da ponude na tržištu rada.

Stvar konkurentnosti

Ali šta ako neko baš ne želi da pređe na BIM? Kako kaže Žolt Ivanović, ne morate preći na BIM, ali treba imati na vidu da bi takvim razmišljanjem bili u istoj situaciju kao da pre 10 godina niste hteli da odustanete od crtanja rukom pa u ovom trenutku ne biste mogli da predate projekat za građevinsku dozvolu jer se danas sva dokumentacija mora predati u digitalnom formatu.

Dakle, iako u proces implementacije BIM-a treba ući racionalno i s odabirom pravih softverskih rešenja, treba krenuti što pre jer ako sada odustanete od BIM-a možda uskoro nećete biti konkuretntni, baš kao i stariji kolega s rapidografima.

Igor Conić

Osnivač, glavni i odgovorni urednik portala Gradnja.rs – diplomirani građevinski inženjer
Peuzeto sa: gradnja.rs

Prodaja stanova u SPO Opal

Prodaja stanova u SPO Opal.
Opal O-1 II sprat, Stan broj 11 (4), P= 39,70 m2
Opal O-2 I sprat, Stan broj 9 (3), P= 41,90 m2
Opal O-2 II sprat, Stan broj 10 (4), P= 48,20 m2
Opal O-2 V sprat, Stan broj 32 (2), P= 29,10 m2

 

hiCAD expert seminar, Novi Sad

hiCAD expert seminar, Novi Sad, 10.05.2019. god.
Bili smo i tu. Nastojimo da pratimo trendove i edukujemo se u pravcu novih tehnologija, BIM, ništa drugo. Nastavljamo.

Najutjecajniji arhitekti u istoriji

Arhitekti oblikuju vaš svakodneni život. Evo nekih od najvažnijih arhitekata u historiji.
Arhitektura je svuda. Neizbježna je, i utječe na svaki dio života, bez obzira da li vi to primijetite ili ne. Kod kuće, u školi, u kancelariji sve je dizajnirano sa specifičnom svrhom. Arhitektura ima mogućnost da materijalno utječe na poslove, porast društva, mentalno zdravlje, pa čak i fizičko zdravlje. Kao što je rekla Zaha Hadid, „Ne smatram da arhitektura služi samo za sklonište, nije tako jednostavna. Trebalo bi da vas zaintrigira, oduševi, smiri i čini da mislite.“ Iako postoji 2.7 miliona arhitekata širom svijeta, ali samo jedan dio arhitekata koji su stvorili i oblikovali tok historije, osvajajući umove i srca ljudi na svijetu. Ti utjecaji arhitekata mogu se osjetiti kroz razne industrije koje imaju blisku vezu sa modom, proizvodima dizajna i umjetnošću. Bez obzira da li ste osoba koja počinje karijeru u arhitekturi ili osoba koja cijeni odličan dizajn, sljedeće arhitekte su neke od najutjecajnijih arhitekata u historiji.

Antoni Gaudi
Vjerovatno ste već znali da ćemo njega spomenuti. Gaudijev rad je jedan od najprepoznatljivijih radova do danas. Njegov rad promijenio je percepciju Barcelone, stvarajući neke od najprepoznatljivijih i jedinstvenih građevina u historiji. Uvijek korak ispred vremena, Gaudijev rad nalazi inspiraciju u prirodi i bez imalo truda miješa razne aspekte elemenata Baroka, Groteske, Maurske i Viktorijanske dobi. Ovo je najvidljivije u radu „Sagrada Familia“ (1883) i kreacijama poznatog stambenog bloka poznatog kao „Casa Milla“. Rad Antoni Gaudija utjecao je na generacije arhitekata iz svih krajeva svijeta.

Eero Saarinern
Eero Saarinern je arhitekta 20. stoljeća koji je privukao pažnju čitavog svijeta svojim neo-futurističkim stilom. Njegov dizajn je jednostavan, kao mašine koje oživljavaju, a sadrži i zakrivljene lukove. Njegov rastući i cvjetajući jezik dizajna predstavio se u dizajnu JFK terminala (1962).

Mies Van der Rohe
Mies Van der Rohe-ova filozofija kaže da je manje zapravo više. Der Rohe je imao utjecaj na popularnost minimalizma na zapadu 1950-ih godina. Njegov rad bazirao se na pojednostavljenju arhitekture na najosnovnije geometrijske oblike, koristeći jednostavne materijale kao što su čelik i staklo. Legendarna građevina „Barcelona Pavilion“ (1929) prikazuje njegovu ljubav za minimalizmom, opet koristeći najjednostavnije materijale da bi stvorio bogatu građevinu.

Philip Johnson
Johnsonova genijalnost fokusirala se na ideje na unaprijed zamišljenu arhitekturu i dorađujući je na sasvim drugi nivo. Direktor i osnivač Muzeja Modernih Umjetnosti, Johnson je gradio na idejama od arhitekata kao što je Mies Van der Rohe, koji je stvarao jedinstvenu hiper-minimalističku Kuću od Stakla, građevinu koja poručuje da su dovoljni najjednostavniji materijali da se stvori luksuznost na visokom nivou.

Oscar Niemeyer
Niemeyer je što se tiče arhitekture pratio i Frank Gehry-a i Zaha Hadid, stvarajući krivolinijske forme i glatki dizajn u periodu kada su kockaste stvari bile u modi. Koristeći ovo kao glavni dio svojih kreacija, Niemeyer je također koristio nivo minimalizma koji je posudio od Mies Van der Rohe.

Frank Lloyd Wright
Iako je njegov rad evoluirao kroz vrijeme, Wrightov rad se originalno bazirao na čistu geometriju uz veliko isticanje vodoravnih ravnina. „The Falling Water“ prebivalište u Pennsylvania divljini, jedna je od najprepoznatljivijih građevina na svijetu

Norman Foster
Rad Norman Fostera pretežno se oslanja na geodetski dizanj, koristeći kockasti uzorak u većini svojih poznatih radova. Fosterov komercijalni neboder u Londonu, također poznat kao „The Gerkin“, postao je najprepoznatljivija građevina u Londonu, zajedno s internacionalnim simbolima kao Ajfelov toranj u Parizu.

Zaha Hadid
Zaha Hadid vjerovatno je najprepoznatljivija arhitektica na planeti. Njen rad inspirisao je mnoge ljude u i van arhitekture u svijetu mode, dizajnu proizvoda i umjetnosti. Hadid je tražila inspiraciju u prirodi, a njeni su dizajni bili prezentirani kao organski. Zaha-ini dizajni se opisuju kao futuristički zakrivljene strukture, koje stoje naspram bilo kakvih geometrijskih dizajna.